субота, 12. децембар 2015.

Ексклузивно: Први стрип Мете Петрова


Текст преузет са сајта:Виртуелни музеј Цариброд

Методи Мето Петров је био свестрани уметник. Био је сликар, графичар, илустратор, карикатуриста, дизајнер, сценограф... Од свих његових талената можда се понајмање прича о његовом стрип стваралаштву. Свакако не зато што је оно било најмање значајно, већ, рехао бих, зато што је најређе представљано јавности, најмање систематизовано и зато што је везано за три државе: Бугарску, Македонију и Србију.

Његов стрипски опус делимичмо је систематизован тек 2009. године стрип албумом „Изабрани комикси на Методи Петров“ (Изабрани стрипови Мете Петрова) који је приредио је Бранислав Милтојевић, а издао Културно-информациони центар бугарске мањине “Цариброд” из Димитровграда. Ипак, Изабране стрипове Методи Петрова чине само његови стрипови који су почев од шездесетих година прошлог века објављивани пре свега у дечијем листу “Другарче”, а Метино стрип стваралаштво сеже бар две деценије раније и везује се за његов одлазак у Софију, на самом почетку Другог светског рата.

У приватној преписци са Банетом Милтојевићем, Мето и сам признаје да није водио евиденцију о својим радовима, нити их је систематизовао, па се неких стрипова и не сећа. По његовом памћењу, један од првих стрипова објавио је 1942. године у софијском дневном листу „Вечер“. Био је то стрип „Немој га убити, Георг“, рађен по сопственом сценарију.

Ипак, данас можемо рећи да то није био и први Метин стрип, јер сам у недавним контактима са неким бугарским историчарима стрипа дошао до једног, годину дана старијег стрипа "Врати се, Педро!", вестерн приче коју је у седам наставака (табли) Методи објавио у часопису "Свет у сликама" (Картинен Свет) у бројевима 19 до 25. По, за сада доступним подацима, ово је најстарији познати стрип Мете Петрова.

Насловница броја 19, од 6.августа 1941.,
у коме је објављена прва табла Метиног стрипа.

Цео стрип можете прочитати у наставку текста на страницама блога о Цариброду.


недеља, 6. децембар 2015.

Манчин рабуш: Царибродсћи брендове


Текст преузет са сајта: Виртуални Музеј Цариброд


- Бабо, ајде пристаи кавето, а еве ја тува најдо у весникат једну млого убаву работу, па че ти ђу прочетим.
- Кавето е пристајено, а ти мани весникат, него иди та донеси неколко лисковнице да постъкнемо огњат...
Отидо и донесо.
- Па не може ли да ђи понасечеш, него ја съга требе да ђи кршим и да ми търну руће...
- Ти нали рече донеси лисковнице, а не ми рече насечи лисковнице... Аа, еве това што тражео у весникат! Слушај: “У големијат град че има панаџур, на кој че се тражи наш бренд: сирење, урда, шушенице, пърженци, ајварје, мармалад, слатћи, рећије, вина и друго...” А са ти бабо поразмърдај чарковете у главуту, ако су остали читави, и се сети кво би ние могли да брендујемо!
Бабaта си испи кавето на тену и ми рече:
- Све това што прочете, а и што прескочи, све је това познато. А ти, ако сакаш да брендујеш, требе да измислиш нешто што досъга нити је видено, нити је чујено...
- Ее, па несъм онија што је открил Америку!
- Аје-ајде, поразмути чорбуљакат у главуту, се-тиће нешто че исплива...
- Не смејем, стра ме че напраим некој булумач, па после че се мувам натам-навам кико кърно говедо...

Бабата поћута, поћута, па се усмину и рече:
- Ајде, кажи кво није у Цариброд имамо, а друђи га немају, или га имају, ама несу га до съга, кико што ти кажеш, брендирали?
- Знам ли, ништо ми не дооди у тиквуту..
- Е, прво ме изслушај, па после ми орати може или не може. Първо че најдеш тегле што не се продзирају, та да се не види кво има унутра…
- Куде да најдем теквеја тегле?
- Реко ти да слушаш, а после да оратиш! У първуту теглу че натъпкамо чаршијсће кљуће! У другуту че туримо одумување, запържено с лъже и измислице! У третуту че посъберемо разна клеветења, при нас свак свакога клевети, а некоји клевете и на две и на три стране! На њи запършката че буде злобата! После у специјалну теглу че натъпкамо съплитће! При нас не може ништо да мине без съплитће. Ние смо познати по музаверлъци. Једн турчин кига чул од једнога нашинца от куде је, он рекъл: ” А, ја сам бил у Цариброд, цариброџање су много добър народ, ама музаверџије!” Е, имамо није јоште млого теквеја...
- Бре бабо, ама ђи наорати...
- А истинсћи бренд че буде све това измешано и набутано у једну голему теглу, на коју че пише: ” Ако све това изедете и останете живи, гарантирамо ви, да че доживејете стотуту!”
- Кој бре, бабо, че купује текъв бренд, а?
- Кој ли ? Леле бошће, па не гледаш ли телевизијуту? Първо че га разграбе посланиците, не чујеш ли кико се само товаре једън другога! Теквеја думе си наорате, бетер од жене кига се карају преко плот... Са ти Манчо, стезај опънци и иди да тражиш тегле!

Знам дека мојта баба понекига ђи дроби свакикве, ама текве штуротије несъм се надал да чујем. Да не ђу дибидус съклетишем, реко вој:
- Нема зашто за тегле да се лутам, теја што имамо че премажем с църну боју!
- Аферим дедо, не су ти заръџавели свите чаркове! Че видиш кво чудо че напраје нашти царибродсћи брендове!..

“Брее - помисли си ја - а кво че буде ако бабата је права!”

- Манча


Манчин рабуш, Братство, 30.11.2007.